Procesor računara (CPU) i sistemska memorija (RAM) određuju brzinu, kao i koliko programa je moguće pokrenuti odjednom bez problema. Više RAM-a – mereno u gigabajtima (GB) – znači da je računar brži i da se bolje odaziva. Jači procesor ima više jezgara (dva ili četiri umesto jednog) i veću brzinu – mereno u gigahercima (GHz). Standardni moderni laptop može da ima 2 GB RAM-a i procesor sa dva jezgra od 1 GHz. Moćniji računar može da ima 4 GB RAM-a i procesor sa četiri jezgra od 2,8 GHz.

Uz mnoge laptop računare dolaze i mobilni procesori koji su posebno dizajnirani da koriste manje napajanja od procesora na stonim računarima – što može da ima znatan uticaj na dužinu trajanja baterije laptop računara.

Još jedna stvar koju treba razmotriti jeste da li želite 32-bitni ili 64-bitni procesor: 32-bitni odgovara većini ljudi, ali 64-bitni sistemi mogu da koriste veće količine memorije – 4 GB i više – što je dobro za stvari kao što su ozbiljno igranje i profesionalno uređivanje video zapisa. Windows 7 postoji u 64-bitnim i 32-bitnim verzijama, ali vam je potreban 64-bitni računar da biste koristili 64-bitnu verziju. Želite da saznate više? Pogledajte članak Razrešavanje misterije 64-bitnog operativnog sistema Windows.

Ova tabela pokazuje specifikacije RAM-a i procesora koje možete pronaći na različitim tipovima laptop računara:

Čvrsti disk je mesto na koje stavljate sve stvari – od programa do fotografija. U današnje vreme većina laptop računara ima dosta veliki kapacitet skladišta, počevši od osnovne linije sa 60-100 gigabajta (GB), pri čemu neki netbook računari imaju manje. To je u redu za fotografije, muziku, dokumente i nekoliko filmova.

Ova tabela pokazuje koliko vam skladišta može biti potrebno za različite upotrebe:

Solid-state disk jedinice (SSD) jesu novi tip čvrstog diska koji koristi fleš memoriju umesto pokretnih delova. One su brže, lakše, troše manje energije i otpornije su na udare, ali su i znatno skuplje od standardnih rotirajućih čvrstih diskova. Sve osim najskupljih SSD jedinica manje su od tipičnih čvrstih diskova na laptop računarima, iako se u budućnosti to može promeniti.

Na kraju, ne zaboravite da kreirate rezervnu kopiju. Pomoću funkcije Pravljenje rezervne kopije i vraćanje u prethodno stanje u operativnom sistemu Windows 7 možete sve da podesite i zaboravite na to – Windows će automatski napraviti rezervne kopije svih fascikli, biblioteka i disk jedinica koje odaberete. Dragocene podatke možete da narežete na CD-ove, DVD-ove, USB fleš diskove i spoljnu disk jedinicu ili da ih otpremite na uslugu na mreži kao što je Windows Live Skydrive. Osnovno je da zapamtite da napravite rezervne kopije svih podataka na bezbednom mestu.

Veliki ekran je odličan za gledanje filmova ili kontrolisanje velike količine otvorenih prozora. Veći ekran – 14 inča i više – obično znači i veću rezoluciju (broj piksela koji su prikazani, što određuje detaljnost slike). Međutim, ako ćete vi i vaš laptop puno biti u pokretu, možda je bolje da izaberete manji ekran: veličina ekrana je važan faktor u težini laptop računara i veku njegove baterije.

Računari sa širokim ekranom postali su popularniji u poslednje vreme jer sve više ljudi koristi laptop računare za filmove i igranje. Oni su takođe odlični za uporedno poređenje dva dokumenta. Međutim, pošto ekrani višeg standarda obezbeđuju više prostora na ekranu u odnosu na veličinu laptop računara, neki se i dalje pre opredeljuju za njih.

Konačno, u toku je velika debata o prednosti mat u odnosu na sjajne ekrane – neke osobe vole svetliji, staklasti izgled sjajnih ekrana, dok drugi cene nedostatak odsjaja na mat ekranima.

Koliko bi težak trebalo da bude vaš laptop? Odgovor zavisi od toga šta planirate da radite sa njim, koliko novca želite da potrošite i koliko planirate da nosite laptop sa sobom.

Mašine za igranje visokih performansi mogu da teže do 6 kilograma (15 funti) – što nije baš zgodno za trčanje po aerodromima. Najlakši netbook računari teže oko 1 kilograma (3 funte) ili manje, ali takođe nemaju veliku snagu i performanse. Zbog toga mnoge osobe biraju srednju vrednost: standardni multifunkcionalni laptop obično teži između 2 kilograma (5 funti) i 3 kilograma (7 funti).

Neki laptop računari postižu lakoću zahvaljujući manjim ekranima i tastaturama, dok neki vrhunski „tanki i laki“ modeli imaju punu veličinu (ako tražite netbook računar lagan kao pero, pogledajte članak Pronalaženje netbook računara koji vam najviše odgovara). Ti tanki, moderni laptop računari mogu da koštaju znatno više, dok laptop računari standardnog izgleda sa manjim ekranima i tastaturama spadaju u najjeftinije.

Uz laptop računare obično se dobija prateća tabla ili pokazivački uređaj (onaj mali čvor u sredini nekih tastatura koji se nekad naziva i gumica) iako neki imaju i oba uređaja. Vaš izbor zavisi od ličnih željenih opcija, ali možete dodati i miš (žični ili bežični) kako biste olakšali pokazivanje.

Veličina tastature (a nekad i raspored tastera) razlikuje se u zavisnosti od veličine laptop računara. Neke osobe imaju teškoća sa korišćenjem manjih tastatura, tako da se preporučuje da je isprobate pre kupovine. To će vam pružiti priliku i da vidite da li vam se sviđa osećaj pri radu sa tastaturom – stvari kao što su razmak između tastera i da li se oni teže ili lakše pritiskaju.

Ako nikad ne iznosite laptop iz kuće, ne morate da brinete. Međutim, ako planirate da ga nosite na putovanja, proverite specifikacije pre kupovine (i uverite se da se navedeni vek baterije odnosi na bateriju proizvođačkog standarda, a ne na verziju sa produženim vekom trajanja). Veći ekrani i brži procesori brže troše baterije, kao i određene upotrebe, na primer igranje, gledanje filmova i pristup bežičnim mrežama.

Tokom procesa kupovine, često možete da nadogradite laptop većom baterijom. Takođe možete da dobijete dodatnu, rezervnu bateriju ako zaista morate da provedete puno vremena bez mogućnosti da je napunite. Međutim, imajte na umu da veće i rezervne baterije mogu da budu teške. Da biste saznali više, pogledajte članak Štednja baterije.

Video kartice (koje se nazivaju i grafičke kartice) kreiraju vizuelni prikaz na računaru. Unutar laptop računara nema mesta za grafičku karticu kao na većini stonih računara. Oni se umesto toga oslanjaju na grafički procesor (GPU) koji je ugrađen u računar. Postoje dve vrste tih ugrađenih grafičkih procesora: integrisana grafika ili namenska (specifična) grafika.

Integrisana grafika košta manje, ali je obično i manje jaka od namenske grafike, koja predstavlja najbolju opciju na mnogim laptop računarima. Integrisana grafika odgovara većini namena, ali je namenska grafika najbolja za igranje, uređivanje video zapisa visoke definicije i druge grafički zahtevne zadatke (i može biti potrebna za neke funkcije operativnog sistema Windows – pročitajte Windows 7 sistemske zahteve da biste saznali više).

Windows 7 dolazi u nekoliko izdanja. Windows 7 Home Premium obezbeđuje vrhunski utisak pri zabavi na računaru, a Windows 7 Professional i Ultimate dodaju ultimativne i vrhunske funkcije za još veću snagu i raznolikost primena. Niste sigurni koji vam najviše odgovara? Možete da uporedite izdanja operativnog sistema Windows 7, pregledate sistemske zahteve ili uporedno pregledate Windows i Windows da biste uporedili Windows 7 sa verzijom operativnog sistema Windows koju trenutno koristite.