Ako se povežete sa Internetom, dozvolite drugim ljudima da koriste vaš računar ili sa njima podelite datoteke, treba da preduzmete korake zaštite računara od oštećenja. Zašto? Zato što postoje računarski kriminalci (ponekad se nazivaju hakeri ili provalnici) koji napadaju tuđe računare. Oni mogu da napadnu direktno, provaljivanjem u računar preko Interneta i krađom vaših ličnih informacija, ili indirektno, kreiranjemzlonamernog softvera (ili malvera) koji je kreiran da naškodi računaru.

Srećom, možete da se zaštitite tako što ćete preduzeti nekoliko jednostavnih mera opreza. U ovom članku su opisane pretnje i načini na koje možete da se odbranite od njih.

Proverite svoj bezbednosni status u Windows bezbednosnom centru

Windows bezbednosni centar je vaš štab za računarsku bezbednost. On pokazuje trenutni bezbednosni status računara i preporučuje sve što treba da uradite kako biste povećali bezbednost. Da biste ga otvorili:

  • Otvorite bezbednosni centar tako što ćete kliknuti na dugme StartSlika dugmeta „Start“, izabrati stavku Kontrolna tabla, izabrati stavku Bezbednost, a zatim izabrati stavku Bezbednosni centar.

„Bezbednosni centar“ proverava ove ključne elemente bezbednosti na računaru:

  • Zaštitni zid. Zaštitni zid štiti vaš računar tako što onemogućava pristup neovlašćenim korisnicima ili zlonamernom softveru.

  • Automatsko ažuriranje. Windows može redovno da proverava da li postoje ispravke za računar i da ih automatski instalira.

  • Zaštita od malvera. Antivirusni program pomaže u zaštiti računara od virusa, crva i drugih bezbednosnih pretnji. Antispajver program pomaže pri zaštiti računara od špijunskog softvera i ostalog potencijalno neželjenog softvera.

  • Ostale bezbednosne postavke. „Bezbednosni centar“ proverava odgovarajuće Internet bezbednosne postavke, kao i da li je uključena opcija „Kontrola korisničkog naloga“. Za više informacija pogledajte odeljak Pregled kontrole korisničkog naloga.

Slika Windows Centra za bezbednost
Windows bezbednosni centar

Ako bilo koja od bezbednosnih stavki ima crvenu ili žutu pozadinu, računar je možda podložan bezbednosnim pretnjama. Da biste rešili problem, kliknite na stavku da biste je proširili, a zatim sledite uputstva.

Šta su bezbednosna upozorenja?

Ako Windows utvrdi da je računaru potrebno poboljšanje bezbednosti u bilo kojoj od bezbednosnih oblasti — kod zaštitnog zida, zaštite od malvera ili ostalim bezbednosnim postavkama — videćete obaveštenje prilikom svakog prijavljivanja, koje će biti aktivno sve dok se problem ne otkloni. Obaveštenja se prikazuju na sistemskoj traci poslova na traci zadataka.

Slika bezbednosnog obaveštenja
Obaveštenje o bezbednosti

Kliknite na obaveštenje da biste otvorili „Bezbednosni centar“, gde možete da saznate kako da rešite problem.

Napomena

  • Da biste isključili bezbednosna obaveštenja ili sakrili ikonu bezbednosnog centra na sistemskoj traci poslova, otvorite bezbednosni centar, izaberite stavku Promeni način na koji me bezbednosni centar upozorava, a zatim odaberite opciju. Čak i ako isključite obaveštenja, bezbednosni centar će nastaviti da proverava i prikazuje bezbednosni status.

Korišćenje zaštitnog zida

Windows zaštitni zid je softver ili hardver koji proverava informacije koje dolaze sa Interneta ili mreže i zatim ih odbacuje ili im dozvoljava da prođu do računara, u zavisnosti od postavki zaštitnog zida. Na taj način, zaštitni zid pomaže u sprečavanju hakera i zlonamernog softvera da pristupe računaru.

Windows zaštitni zid je ugrađen u Windows i uključuje se automatski.

Ilustracija rada zaštitnog zida
Kako funkcioniše zaštitni zid

Ako pokrenete program kao što je program za neposrednu razmenu poruka ili mrežnu igru sa više učesnika koja zahteva prijem informacija sa Interneta ili mreže, zaštitni zid vas pita da li želite da blokirate ili deblokirate (omogućite) vezu. Ako odaberete da deblokirate vezu, Windows zaštitni zid kreira izuzetak tako da vam neće smetati u situaciji kada program ubuduće treba da primi informacije.

Takođe pogledajte odeljak Zaštitni zid: najčešća pitanja.

Korišćenje zaštite od virusa

Virusi, crvi i trojanski konji su hakerski programi koji koriste Internet da bi zarazili nezaštićene računare. Virusi i crvi mogu da se kopiraju sa računara na računar, dok trojanski konji ulaze u računar tako što se skrivaju unutar naizgled valjanog programa, kao što je čuvar ekrana. Destruktivni virusi, crvi i trojanski konji mogu da obrišu informacije sa čvrstog diska ili da potpuno onesposobe računar. Ostali ne izazivaju direktna oštećenja, ali pogoršavaju performanse i stabilnost računara.

Antivirusni programi skeniraju e‑poštu i druge datoteke na računaru tražeći u njima viruse, crve i trojanske konje. Ako otkrije nekog od njih, antivirusni program ga stavlja u karantin (izoluje) ili ga u potpunosti briše pre nego što ošteti računar i datoteke.

Windows nema ugrađeni antivirusni program, ali je moguće da ga je instalirao proizvođač računara. Pogledajte da li vaš računar ima antivirusnu zaštitu u okviru aplikacije „Bezbednosni centar“. Ako nema, posetite Web stranicu Microsoft antivirus partneri da biste pronašli antivirusni program.

Pošto se novi virusi otkrivaju svakog dana, važno je da izaberete antivirusni program sa mogućnošću automatskog ažuriranja. Nakon ažuriranja antivirusnog softvera, novi virusi se dodaju na listu virusa koji se nadziru i na taj način se računar štiti od novih napada. Ako je lista virusa zastarela, računar je izložen riziku od novih bezbednosnih pretnji. Ispravke obično zahtevaju godišnju pretplatu. Obnavljajte pretplatu da biste redovno primali ispravke.

Upozorenje

  • Ako ne koristite antivirusni program, izlažete računar oštećenju od strane zlonamernog softvera. Takođe se izlažete riziku širenja virusa na ostale računare.

Takođe pogledajte odeljak Virusi: najčešća pitanja.

Korišćenje zaštite od špijunskog softvera

Špijunski softver je softver koji može da prikazuje reklame, prikuplja informacije o vama ili da promeni postavke na računaru, obično bez pribavljanja vašeg pristanka. Na primer, špijunski softver može da instalira neželjene trake sa alatkama, veze ili omiljene lokacije na Web pregledač, promeni podrazumevanu matičnu stranu ili da često prikazuje iskačuće oglase. Neke vrste špijunskog softvera ne prikazuju simptome koje možete da otkrijete, ali tajno prikupljaju osetljive informacije, kao što su Web lokacije koje posećujete ili tekst koji kucate. Većina špijunskog softvera se instalira putem besplatnog softvera koji preuzimate, ali se u nekim slučajevima računar može zaraziti špijunskim softverom prilikom posete Web lokacije.

Da biste pomogli u zaštiti računara od špijunskog softvera, koristite antispajver program. Ova verzija operativnog sistema Windows ima ugrađen antispajver program pod imenom Windows zaštitnik, koji je podrazumevano uključen. Windows zaštitnik vas obaveštava kada špijunski softver pokuša da se instalira na računar. Takođe skenira računar tražeći postojeći špijunski softver i zatim ga uklanja.

Pošto se novi špijunski softver pojavljuje svakog dana, Windows zaštitnik se mora redovno ažurirati kako bi mogao da otkrije najnovije pretnje špijunskog softvera i da od njih zaštiti računar. Windows zaštitnik se ažurira po potrebi svaki put kada ažurirate Windows. Za najviši nivo zaštite podesite Windows da automatski instalira ispravke (pogledajte ispod).

Takođe pogledajte odeljke Špijunski softver: najčešća pitanja i Korišćenje programa Windows Defender.

Automatsko ažuriranje operativnog sistema Windows

Korporacija Microsoft redovno nudi važne ispravke za Windows koje pomažu u zaštiti računara od novih virusa i drugih bezbednosnih pretnji. Da biste se uverili da primate ove ispravke što je brže moguće, uključite automatsko ažuriranje. Na taj način ne morate da brinete da kritične ispravke za Windows možda nedostaju na računaru.

Ispravke se preuzimaju u pozadini kada ste povezani sa Internetom. Ispravke se instaliraju u 3:00 časa, osim ako ne navedete drugo vreme. Ako isključite računar pre tog vremena, ispravke možete da instalirate pre isključivanja. U suprotnom, Windows će ih instalirati sledeći put kada pokrenete računar.

Uključivanje automatskog ažuriranja

  1. Otvorite funkciju „Ažuriranje Windows“ tako što ćete kliknuti na dugme StartSlika dugmeta „Start“, izabrati stavku Svi programi, a zatim izabrati stavku Ažuriranje Windowsa.

  2. Kliknite na dugme Promeni postavke.

  3. Uverite se da je izabrana opcija Automatski instaliraj ispravke (preporučuje se). Windows će instalirati važne ispravke za računar čim postanu dostupne. Važne ispravke obezbeđuju značajne prednosti kao što su poboljšana bezbednost i pouzdanost.

  4. Uverite se da je u okviru opcije Preporučene ispravke potvrđen izbor u polju za potvrdu Uključi preporučene ispravke prilikom preuzimanja, instalacije ili obaveštavanja o ispravkama, a zatim kliknite na dugme U redu. Preporučene ispravke mogu da reše probleme koji nisu kritični i da poboljšaju vaš utisak pri radu sa računarom. Obavezna dozvola administratora Ako vam bude zatražena administratorska lozinka ili njena potvrda, otkucajte lozinku ili je potvrdite.

Takođe pogledajte odeljak Kako funkcioniše Windows automatsko ažuriranje.

Korišćenje standardnog korisničkog naloga

Kada se prijavite na računar, Windows vam daje određena prava i privilegije u zavisnosti od vrste korisničkog naloga koji imate. Postoje tri različita tipa korisničkih naloga: standardni nalog, nalog administratora i nalog gosta.

Iako nalog administratora pruža potpunu kontrolu nad računarom, korišćenje standardnog naloga pomaže u održavanju bezbednosti računara. Na taj način, ako drugi ljudi (ili hakeri) pristupe računaru dok ste prijavljeni na njega, neće moći da neovlašćeno izmene bezbednosne postavke ili ostale korisničke naloge.

Određivanje tipa naloga

  • Otvorite opciju „Korisnički nalozi“ tako što ćete kliknuti na dugme StartSlika dugmeta „Start“, izabrati stavku Kontrolna tabla, izabrati stavku Korisnički nalozi i porodična bezbednost (ili tako što ćete izabrati stavku Korisnički nalozi ako ste povezani sa mrežnim domenom), a zatim izabrati stavku Korisnički nalozi.

    Tip naloga se pojavljuje ispod vašeg imena.

    Slika informacija o korisničkim nalozima
    Informacije o korisničkom nalogu

Ako trenutno koristite nalog administratora, pogledajte odeljak Promena tipa korisničkog naloga da biste saznali kako da ga promenite u standardni nalog.

Takođe pogledajte odeljak Korisnički nalozi: najčešća pitanja.

Saveti za bezbedno korišćenje mreže i e‑pošte

  • Oprezno otvarajte priloge e‑pošte. Prilozi e‑pošte (datoteke priložene e‑porukama) predstavljaju primarni izvor zaraze virusima. Nikada ne otvarajte prilog koji ste primili od osobe koju ne poznajete. Ako poznajete pošiljaoca, ali niste očekivali prilog, pre otvaranja priloga proverite da li ga je on zaista poslao. Pogledajte odeljke Kada treba imati poverenja u e‑poruku i Izbegavanje virusa u e‑pošti.

  • Pažljivo čuvajte svoje lične informacije. Ako Web lokacija od vas zatraži broj kreditne kartice, informacije o banci ili druge lične informacije, uverite se da imate poverenja u Web lokaciju i da je sistem za transakcije bezbedan. Pogledajte odeljak Kada treba imati poverenja u Web lokaciju.

  • Koristite opciju „Filter za phishing“ u programu Internet Explorer. Phishing je metod kreiranja lažnih e‑poruka i Web lokacija u cilju navođenja korisnika računara da otkriju lične ili finansijske informacije. Lažna e‑poruka ili Web lokacija izgleda kao da potiče iz pouzdanog izvora, kao što je banka, kompanija koja se bavi kreditnim karticama ili ugledni prodavac na mreži. Opcija „Filter za phishing“ pomaže u otkrivanju phishing Web lokacija i u zaštiti od prevare. Pogledajte odeljak Filter za phishing: najčešća pitanja.

  • Pažljivo birajte hiperveze u e‑porukama. Hiperveze (veze koje otvaraju Web lokacije kada kliknete na njih) se često koriste kao deo prevara koje nastaju putem phishing metoda i špijunskog softvera, ali takođe mogu da prenose viruse. Birajte samo veze u e‑porukama u koje imate poverenja.

  • Instalirajte samo dodatke sa Web lokacija u koje imate poverenja. Dodaci za Web pregledač, uključujući i ActiveX kontrole, omogućavaju da Web stranice prikazuju stavke poput traka sa alatkama, podataka o akcijama, video zapisa i animacija. Međutim, dodaci takođe mogu da instaliraju špijunski ili neki drugi zlonamerni softver. Ako Web lokacija zatraži od vas da instalirate dodatak, uverite se da imate poverenja u nju pre nego što to uradite. Pogledajte odeljke Da li treba instalirati ActiveX kontrole? i Dodaci za Internet Explorer: najčešća pitanja.